Лисице - главни преносиоци беснила у дивљини

ИНФОРМАЦИЈЕ О БЕСНИЛУ

Беснило је вирусно обољење централног нервног система (мозга и кичмене мождине) животиња и људи. Примарно, то је болест дивљих и домаћих животиња која се на човека преноси директним контактом са зараженом животињом (најчешће уједом).

Болест је увек смртоносна. Сваког дана у свету од беснила умре више од 150 заражених људи, међу којима је највише деце. Годишње више од 50.000 особа заражених беснилом изгуби живот.

Србија и беснило

У последњих 5 година, годишње се региструје у просеку око 200 случајева беснила код животиња у Србији. Највећи број болесних животиња чине дивље животиње (преко 85%) и то лисице, које су заступљене са преко 95% у укупном броју оболелих дивљих животиња. Бесне лисице су опасне и за ширење беснила на домаће животиње и људе јер промене понашање и прилазе људима и животињама, када их могу ујестиКод домаћих живитиња болест се дијагностикује код око 30 животиња годишње при чему је у највећем проценту (око 70%), болест утврђена код мачака док су пси заступљени у преко 20%. Повремено се региструје код домаћих животиња (говеда, овце, козе) које су најчешће биле жртве уједа дивљих бесних животиња на испаши.

Радио реклама

Listen to

Контрола беснила

Контрола беснила код домаћих животиња

У Србији се више деценија ради на сузбијању и контроли беснила код паса и мачака.
Следеће кључне активности се спроводе сваке године:

  1. превентивна вакцинација паса и мачака,
  2. oбележавање паса,
  3. регистрација паса и мачака у Централном регисту животиња, уз евидентирање вакцинације против беснила и власника животиња.
  4. издавања Пасоша за псе и мачке.

Контрола беснила код дивљих животиња

До сада, због недостатка средстава, систематска вакцинација дивљих животиња у Србији није рађена али се на планирању ради годинама. У току 2002. године, вршена је пилот вакцинација на ширем подручју Суботице, под визионарским руководстрвом Др. Шинковића, предводника ове идеје у Србији. Резултати вакцинације су евидентирани кроз смањење оболелих животиња у том подручју, чији су ефекти видљиви и до данашњег дана. Одобравањем средстава од стране Европске комисије за цело подручје Западног Балкана, створили су се предуслови да се болест искорени са наших подручја.

Резервоар вируса беснила у природи су заражене лисице али и вукови, шакали, творови, дивље свиње, срне, веверице, пацови, мишеви и слепи мишеви. Од домаћих животиња од беснила оболевају пси, мачке и говеда.

Извор вируса беснила је пљувачка бесне животиње и преноси се најчешће уједом. У њој се вирус налази 9-11 дана пре појаве симптома и са њоме се излучује. За време болести излучује се и сузама, мокраћом и млеком. Зараженост траје све време болести животиње. Беснило је неизлечиво и смртност је 100%.