INFORMACIJE O ORALNOJ VAKCINACIJI PROTIV BESNILA

Oralna vakcinacija divljih životinja protiv besnila predstavlja metodu vakcinacije ciljnih životinja pomoću vakcine koja se unosi preko usta, putem hrane. Druge metode vakcinacije divljih životinja (špricem i iglom) nisu moguće.

Vakcina je, u obliku rastvora, smeštena u plastično-aluminijumsku kapsulu a ona se nalazi u središtu hranljivog mamka koji je privlačnog mirisa i ukusa za divlje životinje, koji izgledom podseća na biskvit. Privučene takvim mirisima, lisice pronalaze mamke, zagrizu ih i probiju kapsulu. Dolaskom sluznice usta u kontakt sa rastvorom vakcine, životinje bivaju imunizovane i u periodu za 2-3 nedelje razviju imunitet koji ih štiti od besnila.

Mamak

Mamak sadrži antibiotik tetraciklin, koji predstavlja marker. Name, monitoringom će biti obuhvaćene lisice kod kojih će se, posebnim laboratorisjkim metodama, utvrditi postojanje ovog markera a time utvrditi i efikasnost vakcinacije.

Virus besnila ne može da preživi ukoliko nije u organizmu domaćina pa se, ukoliko su životinje vakcinisane, vremenom u potpunosti iskorenjuje. Oralnom vakcinacijom, uključujući i revakcinaciju za 6 meseci, planira se da se celokupna populacija lisica i drugih divljih životinja imunizuje i tako zaštiti od besnila. Time će se prekinuti lanac prenošenja virusa sa divljih na domaće životinje i isključiti rizik od obolevanja ljudi.

Druge metode kontrole besnila kod lisica u svetu nisu urodile plodom. One su obično uključivale hajke na lisice sa odstrelom ali su napuštene kao neuspešne i neprimerene. One nisu podržane ni od strane veterinara ni javnosti. Literatura i nauka su dokazali da je najefikasnija oralna vakcinacija divljih životinja, rezervoara virusa besnila, ukoliko se sprovodi dva puta godišnje, u toku najmanje tri godine.

Distribucija oralnih vakcina vrši se ručno ili iz vazduha (avionima ili helikopterima). Ručna distribucija se radi na malim područjima i nije izvodljiva za naše uslove, pri čemu bi se morao uključiti veliki broj ljudi i specijalnih vozila za prevoz vakcina. Helikopteri su prikladni ali su neracionalni dok su male letilice najbolje i najjeftinije sredstvo. Iz njih se, iz specijalnih aparata, izbacuje jedna po jedna vakcina i to na svakih oko 250 m, u zavisnosti od gustine populacije lisica. Avioni lete unapred utvrđenim rutama a izbacivanje vakcina se evidentira elektronski, putem posebnog softvera uz primenu GPS sistema. Vakcine se ne izbacuju iznad naseljenih mesta ili kuća, gde se i ne očekuje prisustvo lisica i vukova.

Ovu metodu je prva započela Švajcarska 1980. godine. Prihvatile su je Francuska, Nemačka i druge evropske zemlje a od devedesetih i SAD i Kanada, sa veoma dobrim rezultatima. U Sloveniji se primenjuje još iz dana SFRJ a radi se i danas. Italija je započela vakcinaciju i sprovodi je nakon evidentiranja velikog broja slučajeva besnila koje se iz područja Alpa širi ka unutrašnjosti od pre dve godine. U Mađarskoj se redovno sprovodi kao i u Rumuniji, Bugarskoj i Sloveniji. Hrvatska je započela oralnu vakcinaciju lisica 1995. godine, ali je zbog nedostatka novca, ovu aktivnost prekinula.

Zbog nedostatka novca, Srbija je, sa drugim zemljama u regionu, zatražila pomoć od EU za suzbijanje besnila kod divljih životinja. Iz fondova EU (IPA 2008) odobrena su sredstva i stručna pomoć za iskorenjivanje besnila (i klasične kuge svinja). Projekat pod nazivom „Iskorenjivanje klasične kuge svinja i besnila u Republici Srbiji“ sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu i Delegacija Evropske unije u Srbiji. Projekat će se sprovoditi više od 5 godina na području cele Srbije i u drugim državama Zapadnog balkana. Cilj je da se potpuno iskoreni besnilo u Srbiji, kao i da se održi status slobodan od bolesti.

INFORMACIJE O ORALNOJ VAKCINI

Oralne vakcine protiv besnila proizvodi nekoliko proizvođača u Evropi. Vakcinalni virus je imunogen i stvara zaštitni imunitet u periodu od 2-3 nedelje. Nabavku vakcine vršila je Evropska unija pri čemu je vakcina morala da zadovolji sve rigorozne standarde i da bude registrovana. Testiranje vakcine koja je dopremljena u Srbiju vršena je u našoj Nacionalnoj kontrolnoj laboratoriji u Beogradu, kao i u referentnoj laboratoriji u EU. Kada je potvrđeno da vakcina zadovoljava zahteve u pogledu kvaliteta, sterilnosti, koncetracije virusa, izgleda i konzistencije, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je izdala Sertifikat analize za svaku uvezenu seriju vakcine, čime su se stvorili uslovi za njenu primenu.

Literaturni podaci govore da su oralne vakcine ispitane na oko 50 vrsta životinja i da nisu dovele do neželjenih reakcija niti promene virulentnosti. Ipak, vakcina nije namenjena za vakcnaciju pasa i mačaka i drugih domaćih životinja. Po nacionalnim propisima, kućni ljubimci se vakcinišu klasičnim, inaktivisanim vakcinama, koje aplikuju parenteralno (špricem i iglom) isključivo doktori veterinarske medicine. Ukoliko i pojedu mamac sa vakcinom, psi će dodatno biti imunizovani.

U toku sprovođenja vakcinacije, idealno je da se vakcinišu ciljne životinje, prvenstveno lisice. Međutim, postoji mogućnost da i druge životinjske vrste pojedu vakcinu kao i da ljudi dođu u dodir sa njima. Ovde je dat prikaz nekoliko scenarija:

  1. Vakcine pojedu lisice: idealna situacija koja će dovesti do progresivnog iskorenjivanja besnila kod ove životinjske vrste. Monitoringom će se utvrditi efikasnot vakcinacije lisica u narednim godinama.
  2. Vakcine pojedu druge divlje životinje – vukovi, šakali, medvedi, divlje svinje i dr.: mogućnost postoji a rezultat će biti njihova vakcinacija i optornost na besnilo, od koga mogu oboleti. Monitoringom će se utvrditi da li su bile vakcinisane ovom vakcinom.
  3. Vakcine pojedu psi ili druge domaće životinje: verovatnoća je mala i odnosi se uglavnom na lovačke pse. Ti psi, po propisu, moraju dva puta godišnje biti vakcinisani protiv besnila. Ukoliko pojedu mamak sa vakcinom, biće još jednom vakcinisani. Do sada nije utvrđen nikakav negativan efekat kod pasa koji su veštački ili prirodnim putem bili vakcinisani na ovaj način. Jedino su evidentirane stomačne tegobe kod pasa koje su pojele veliki broj mamaka sa vakcinom (prejedanje).
  4. Vakcina ostane u prirodi: postoji mogućnost da određeni broj mamaka – vakcina nikada ne bude pojeden. Hrana se posle izvesnog vremena raspada a vakcina inaktiviše, odnosno postane sterilna.
  5. Ljudi dođu u kontakt sa mamkom (ali ne i sadržajem vakcine): mogućnost postoji iako je mala zbog veoma neprijatnog mirisa vakcine (kombinacija pokvarene ribe i leša u stanju raspadanja). Koža upija taj miris ukoliko se mamak dodiruje bez rukavica i teško se spira. Nisu zabeleženi nikakvi neželjeni efekti. Savetuje se da se ruke dobro operu toplom vodom i sapunom, uz dezinfekciju
  6. Ljudi dođu u kontakt sa mamkom ali i sa kapsulom i sadržajem vakcine: u tom slučaju je potrebno dobro oprati i dezinfikovati ruke i kožu i posavetovati se sa lekarom. Zavod za antirabičnu zaštitu – Pasterov zavod iz Novog Sada izradio je i distribuirao uputstvo o načinu postupanja lekara u ovim uslovima. Vakcina nije virulentna i ne dovodi do bolesti prema raspoloživim podacima, ali je potrebna predostrožnost.

Monitoring vakcinacije

Vakcinacija lisica

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije /WHO/ i Svetske organizacije za zdravlje životinja /OIE/, kao i Naučnog komiteta o zdravlju i dobrobiti životinja Evropske Komisije, monitoring je jedan od ključnih elemenata procene efikasnosti per-oralne vakcinacije.

Prema programu Ministarstva, a prema preporukama Svetske zdarvstvene organizacije izvršiće se pregled određenog broja uzoraka ulovljenih lisica i drugih divljih mesojeda (u daljem tekstu: ciljne životinje) u cilju kontrole imunološkog statusa u okviru monitoringa efikasnosti per-oralne vakcinacije, prema dijagnostičkom priručniku.

Per-oralna vakcinacija populacije divljih životinja zahteva dugoročan monitoring koji je zasnovan na ispitivanju izlovljenih ciljnih životinja. Potrebno je ispitati dovoljan broj ciljnih životinja iz svih oblasti gde je sprovedena vakcinacija kako bi se ispoštovale preporuke WHO (4 životinja na 100 km² godišnje).

S ciljem uspešne kontrole efikasnosti oralne vakcinacije lisica i drugih divljih mesojeda protiv besnila nalaže se pojačan odstrel ciljnih životinja na teritoriji gde je sprovedena per-oralna vakcinacija.

U okviru monitoringa per-oralne vakcinacije lisica i drigih divljih mesojeda protiv besnila sprovode se sledeća laboratorijska ispitivanja:

  1. Test fluorescentnih antitela / Fluorescent antibody test / (FAT) – za detekciju viralnog antigena (virus besnila) u brisevima sa različitih delova mozga;
  2. Neutralizacija fluorescentnih antitela virusa / Fluorescent antibody virus-neutralisation / (FAVN) ili ELISA test / ELISA test/ – za titriranje antitela u serumima/telesnim tečnostima lisica čime se dokazuje prisustvo antitela nakon vakcinacije;
  3. Ispitivanje kostiju lisice na prisustvo tetraciklina (TC) kao bio – markera unosa /usvajanja vakcine;
  4. Test određivanja uzrasta/starosti u cilju razlikovanja mladih i zrelih/odraslih lisica;
  5. Tipiziranje virusa i razlikovanje terenskog soja virusa besnila od onog iz vakcine.