Veterinarski kompenzacioni font Republike Srbije

Све активности које Управа за ветерину континуирано спроводи у области контроле и сузбијања заразних болести животиња усмерене су ка добијању статуса земље слободне од заразних болести, нарочито беснила и класичне куге свиња. Када се достигне овај циљ, све активности ће бити усмерене на одржавање статуса земље слободне од ових болести, што је веома важно за здравље људи и добробит животиња, али и за економски напредак земље.

Република Србија је кандидат за чланство у Европској Унији и активно се припрема за преговоре и примену заједничких политика Европске Уније у области ветеринарства и контроле заразних болести и зооноза, унапређења сточарске производње и сигурности хране и заштите здравља људи. Као активни и признати актер у eвропском и регионалном окружењу, Република Србија, преко надлежних служби, нарочито преко Управе за ветерину, пружа директну подршку креирању и спровођењу политике контроле заразних болести животиња, како у региону тако и у Европи.

Један од главних приоритета Управе за Ветерину је да у наредним годинама настави да ради на континуираном спровођењу оралне вакцинације против беснила на територији целе земље и на побољшању биосигурносних мера које ће, постепено, довести до потпуног престанка вакцинације против класичне куге свиња. Подржавајући ове приоритете, Европска унија је финансирала набавку одговарајућих вакцина за ове две болести у складу са планираним активностима.

Беснило је једна од најстаријих познатих заразних болести људи и животиња (зооноза). Изазивач болести је вирус беснила који напада централни нервни систем сисара и доводи до смрти оболелих људи или животиња.

Борба против беснила подразумева континирано предузимање мера откривања и брзог пријављивања, контроле и надзора ове болести у циљу потпуне елиминације болести.

Упркос томе што ова болест може успешно да се спречи у свету од последица вируса беснила умире више од 55.000 људи годишње. Ова болест је присутна на свим континентима, осим на Антарктику. Беснилу је изложено више од три милијарде људи у Азији и Африци, где вакцине против беснила нису лако доступне и приступачне.

Зооноза је болест која се преноси са животиња на људе.

Узрочник болести је вирус беснила који напада централни нервни систем сисара и доводи до смрти оболелих људи или животиња.

Иако се беснило најчешће преноси уједима бесних паса, озбиљну претњу представљају и контакти са дивљим животињама, а у неком деловима света опасност представљају и слепи мишеви. У Европи су лисице резервоар беснила јер преносе болест на друге дивље животиње, које долазе у контакт са домаћим животињама, нарочито псима.

Вирус беснила улази у организам преко оштећења коже путем угриза или огреботине, као и преко слузнице на коју је доспела салива/пљувачка заражене животиње, преко које се вирус излучује. Вирус беснила припада групи тзв. неуротропних вируса, што значи да се у организму везује за нерве и шири путем нервног система до мозга, а затим се из мозга креће ка пљувачној жлезди преко које се излучује.

Угризну рану прво треба добро испрати сапуном и водом да би се са места угриза што ефикасније одстранила салива и заостали секрет. Потом се што хитније треба јавити лекару у дому здравља или антирабичној амбуланти и лекар ће предузети све мере заштите од ове болести.

Беснило се може успешно превенирати применом вакцинације. Вакцинација паса мачака и орална вакцинација дивљих животиња (лисица) су најбоље методе за заштиту људи и животиња.
Ефикасност вакцинације дивљих животиња је веома велика јер се након шест или више година континуиране вакцинације бележи драстичан пад позитивних случајева болести.

Светска здравствена организација (WHO) и Светска организација за здравље животиња (OIE) деле заједнички циљ у искорењивању беснила и промовишу холистички и мултисекторски концепт „Један свет – једно здравље“. Србија је значајан регионални и интернационални партнер у подржавању и спровођењу овог концепта.

Класична куга свиња је заразна болест домаћих и дивљих свиња која спада у категорију нарочито опасних заразних болести јер се лако шири на пријемчивој популацији свиња.

Вирус класичне куге свиња није патоген за човека и не може се пренети на друге животињске врсте.

Вирус класичне куге свиња доводи до тешке акутне болести и као последицу има висок степен морбидитета, односно број оболелих животиња и висок ниво морталитета, тј. број угинулих оболелих свиња.

Неке форме вируса доводе до лакшег облика болести, али се преносе на потомство па се прасад рађају слаба и невитална или долази до побачаја. Ове свиње су често извор заразе јер се болест не препозна лако. Слично је и код животиња које носе вирус без очигледних симптома болести, посебно код товљеника.

Поред бриге о здрављу и добробити животиња, које су приоритет, борба против класичне куге свиња је важна због тога што ова болест наноси огромне економске штете сточарству због високог степена угинућа и количине новчаних средстава које су улажу у санирање штете.

Успешан програм искорењивања класичне куге свиња подразумева предузимање скупа биосигурносних мера за спречавање уношења вируса у земљу. Када је вирус присутан, примењује се вакцинација и стриктно спровођење ветеринарских хигијенско-санитарних мера.

Основни циљ формирања Националног компензационог фонда је успостављање механизма који гарантује надокнаду штете у случају појаве заразних болести на територији Републике Србије.

Формирањем Националног компензационог фонда стварају се услови за заједничку сарадњу Владе Републике Србије, примарне индустрије и индустрије прераде која, уважавајући принцип подељене финансијске одговорности, треба да обезбеди узгој здравих животиња, што је један од националних циљева у овој области.