Veterinarski kompenzacioni font Republike Srbije

Sve aktivnosti koje Uprava za veterinu kontinuirano sprovodi u oblasti kontrole i suzbijanja zaraznih bolesti životinja usmerene su ka dobijanju statusa zemlje slobodne od zaraznih bolesti, naročito besnila i klasične kuge svinja. Kada se dostigne ovaj cilj, sve aktivnosti će biti usmerene na održavanje statusa zemlje slobodne od ovih bolesti, što je veoma važno za zdravlje ljudi i dobrobit životinja, ali i za ekonomski napredak zemlje.

Republika Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj Uniji i aktivno se priprema za pregovore i primenu zajedničkih politika Evropske Unije u oblasti veterinarstva i kontrole zaraznih bolesti i zoonoza, unapređenja stočarske proizvodnje i sigurnosti hrane i zaštite zdravlja ljudi. Kao aktivni i priznati akter u evropskom i regionalnom okruženju, Republika Srbija, preko nadležnih službi, naročito preko Uprave za veterinu, pruža direktnu podršku kreiranju i sprovođenju politike kontrole zaraznih bolesti životinja, kako u regionu tako i u Evropi.

Jedan od glavnih prioriteta Uprave za Veterinu je da u narednim godinama nastavi da radi na kontinuiranom sprovođenju oralne vakcinacije protiv besnila na teritoriji cele zemlje i na poboljšanju biosigurnosnih mera koje će, postepeno, dovesti do potpunog prestanka vakcinacije protiv klasične kuge svinja. Podržavajući ove prioritete, Evropska unija je finansirala nabavku odgovarajućih vakcina za ove dve bolesti u skladu sa planiranim aktivnostima.

Besnilo je jedna od najstarijih poznatih zaraznih bolesti ljudi i životinja (zoonoza). Izazivač bolesti je virus besnila koji napada centralni nervni sistem sisara i dovodi do smrti obolelih ljudi ili životinja.

Borba protiv besnila podrazumeva kontinirano preduzimanje mera otkrivanja i brzog prijavljivanja, kontrole i nadzora ove bolesti u cilju potpune eliminacije bolesti.

Uprkos tome što ova bolest može uspešno da se spreči u svetu od posledica virusa besnila umire više od 55.000 ljudi godišnje. Ova bolest je prisutna na svim kontinentima, osim na Antarktiku. Besnilu je izloženo više od tri milijarde ljudi u Aziji i Africi, gde vakcine protiv besnila nisu lako dostupne i pristupačne.

Zoonoza je bolest koja se prenosi sa životinja na ljude.

Uzročnik bolesti je virus besnila koji napada centralni nervni sistem sisara i dovodi do smrti obolelih ljudi ili životinja.

Iako se besnilo najčešće prenosi ujedima besnih pasa, ozbiljnu pretnju predstavljaju i kontakti sa divljim životinjama, a u nekom delovima sveta opasnost predstavljaju i slepi miševi. U Evropi su lisice rezervoar besnila jer prenose bolest na druge divlje životinje, koje dolaze u kontakt sa domaćim životinjama, naročito psima.

Virus besnila ulazi u organizam preko oštećenja kože putem ugriza ili ogrebotine, kao i preko sluznice na koju je dospela saliva/pljuvačka zaražene životinje, preko koje se virus izlučuje. Virus besnila pripada grupi tzv. neurotropnih virusa, što znači da se u organizmu vezuje za nerve i širi putem nervnog sistema do mozga, a zatim se iz mozga kreće ka pljuvačnoj žlezdi preko koje se izlučuje.

Ugriznu ranu prvo treba dobro isprati sapunom i vodom da bi se sa mesta ugriza što efikasnije odstranila saliva i zaostali sekret. Potom se što hitnije treba javiti lekaru u domu zdravlja ili antirabičnoj ambulanti i lekar će preduzeti sve mere zaštite od ove bolesti.

Besnilo se može uspešno prevenirati primenom vakcinacije. Vakcinacija pasa mačaka i oralna vakcinacija divljih životinja (lisica) su najbolje metode za zaštitu ljudi i životinja.
Efikasnost vakcinacije divljih životinja je veoma velika jer se nakon šest ili više godina kontinuirane vakcinacije beleži drastičan pad pozitivnih slučajeva bolesti.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Svetska organizacija za zdravlje životinja (OIE) dele zajednički cilj u iskorenjivanju besnila i promovišu holistički i multisektorski koncept „Jedan svet – jedno zdravlje“. Srbija je značajan regionalni i internacionalni partner u podržavanju i sprovođenju ovog koncepta.

Klasična kuga svinja je zarazna bolest domaćih i divljih svinja koja spada u kategoriju naročito opasnih zaraznih bolesti jer se lako širi na prijemčivoj populaciji svinja.

Virus klasične kuge svinja nije patogen za čoveka i ne može se preneti na druge životinjske vrste.

Virus klasične kuge svinja dovodi do teške akutne bolesti i kao posledicu ima visok stepen morbiditeta, odnosno broj obolelih životinja i visok nivo mortaliteta, tj. broj uginulih obolelih svinja.

Neke forme virusa dovode do lakšeg oblika bolesti, ali se prenose na potomstvo pa se prasad rađaju slaba i nevitalna ili dolazi do pobačaja. Ove svinje su često izvor zaraze jer se bolest ne prepozna lako. Slično je i kod životinja koje nose virus bez očiglednih simptoma bolesti, posebno kod tovljenika.

Pored brige o zdravlju i dobrobiti životinja, koje su prioritet, borba protiv klasične kuge svinja je važna zbog toga što ova bolest nanosi ogromne ekonomske štete stočarstvu zbog visokog stepena uginuća i količine novčanih sredstava koje su ulažu u saniranje štete.

Uspešan program iskorenjivanja klasične kuge svinja podrazumeva preduzimanje skupa biosigurnosnih mera za sprečavanje unošenja virusa u zemlju. Kada je virus prisutan, primenjuje se vakcinacija i striktno sprovođenje veterinarskih higijensko-sanitarnih mera.

Osnovni cilj formiranja Nacionalnog kompenzacionog fonda je uspostavljanje mehanizma koji garantuje nadoknadu štete u slučaju pojave zaraznih bolesti na teritoriji Republike Srbije.

Formiranjem Nacionalnog kompenzacionog fonda stvaraju se uslovi za zajedničku saradnju Vlade Republike Srbije, primarne industrije i industrije prerade koja, uvažavajući princip podeljene finansijske odgovornosti, treba da obezbedi uzgoj zdravih životinja, što je jedan od nacionalnih ciljeva u ovoj oblasti.