Правилник о измени правилника о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње


Објављен је Правилник о измени правилника о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње који можете преузети овде.

Правилник о утврђивању Програма мера здравствене заштите животиња за 2017. годину


Објављен је Правилник о утврђивању Програма мера здравствене заштите животиња за 2017. годину који можете преузети овде.

ВАНРЕДНА СЛУЖБЕНА КОНТРОЛА ОБЈЕКТА ЗА КЛАЊЕ МЕСА ПАПКАРА У МАЧВАНСКОМ ОКРУГУ


Републичка ветеринарска инспекција са централног нивоа, је дана  21. 10. 2016. године извршила вандредну службену контролу објекта за клање меса папкара у Мачванском Прњавору у мачванском Управном  округу . Током службене контроле утврђено је да објекат не испуњава опште услове- зидови, подови, плафони и опрема,затечени оштећении неопрани , што је у супротности  са Правилником  о условима хигијене хране („Службени гласник РС“ бр. 73/10). Уочен је и недостатак опреме која је потребна да би  хигијена  процеса производње хране била у складу са прописима  и да би се у објекту произбводила безбедна храна. Опрема у делу пријема животиња, кланични депо,   није изграђена тј.одржавана на такав начин да би се испоштовала добробит животиња, што је у супротности са Законом о добробити животиња („Службени гласник РС“ бр. 41/09) На основу затеченог стања у објекту републичка ветеринарска инспекција је забранила коришћење опреме, алата, простора и просторија, до отклањања недостатака, за које је издато решење и дати рокови у складу са Законом о ветеринарству („Службени гласник РС“ бр. 91/05 и 30/10).

ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР И КОНТРОЛА ОДРЖАВАЊА ВАШАРА У РАШКОЈ


Републичка ветеринарска инспекција рашког Управног округа са седиштем у Краљеву је званичним путем добила пријаву од стране грађана у којој је наведено да ће се у периоду од 05.10.до 15.10. 2016 .год.  у домаћинствима који су у насељу Супње Општинe Рашка обављати делатност клања прасића поводом одржавања вашара у  Рашки . Руководилац групе ветеринарске инспекције за контролу безбедности и квалитета рашког Управног округа , је званичним путем поднела предлог Основном суду у Рашки за наредбу о увиђају у напред наведена домаћинства у складу са чл. 22. став. 4 Закона о инспекцијском надзору а у циљу утврђивања да се ради о нерегистрованим субјектима у складу са чл. 33 истог Закона. Инспекцијски надзор су извршили ветеринарски инспектори из Краљева и Тутина. Инспектори  су на основу наредбе Основног  суду у Рашки ушли у дворишта и након извршених инспекцијских контрола стављено је ван промета као небезбедна храна : укупно 228 кgмеса прасећег и 330 кg прасећег печења. Храна која је искључена из промета  складиштена је  у хладњачи  Т.П.  ,,ИБАР,, Рашка до коначног уништења. У моменту контроле затечено је и  8 прасића која нису била обележена и  стављена  у карантин. У контроли је утврђено да се ради о нерегистрованим субјектима који не поседују решења од МПЗЖС, Управе за ветерину о испуњености општих и посебних услова за обављање делатности клања папкара. Такође су обилажени штандови са храном животињског порекла ( печење, брза храна ) у граду где се одржавао вашар где нису утврђене неусаглашености. У контроли је сачињено 7 записника, донета су 4 решења. Биће упућена обавештења пореској управи и поднесени  захтеви  за покретање прекршајног поступка у складу са чл.57 . став1. Закона о инспекцијском надзору.

УКИНУТЕ ЗАРАЖЕНЕ ЗОНЕ ПРОТИВ НОДУЛАРНОГ ДЕРМАТИТИСА


Управа за ветерину је донела одлуку о укидању заражених и угрожених подручја, односно спровођења ванредних ветеринарско санитарних мера због појаве нодуларног дерматитиса (болести квргаве коже) у Јабланичком, Пиротском, Топличком, Пчињском, Зајечарском и Борском управном округу.Тиме су укинуте и специфичне забране уведене у циљу спречавања ширења, сузбијања и искорењивања ове болести.   У складу са Инструкцијом о поступку доношења решења о престанку мера на зараженим газдинствима, зараженом и угроженом подручју због појаве нодуларног дерматитиса број 323-02-2433/2016-05/7 од 16.08.2016. године, Регионални кризни центри за праћење кретања, превенцију и контролу заразне болести нодуларни дерматитис са седиштем у Нишу и Зајечару обратили су се Националномкризном центру за праћење кретања, превенцију и контролу заразне болести нодуларни дерматитис са седиштем у Управи за ветерину,са предлогом за укидање решења којима су је територије одређених општина проглашене зараженим, односно угроженим подручјима од заразне болести нодуларни дерматитис.

Нови Правилник о квалитету уситњеног меса, полупроизвода од меса и производа од меса


Министарство пољопривреде и заштите животне средине донело је нови Правилник о квалитету уситњеног меса, полупроизвода од меса и производа од меса (“Сл. гласник РС”, бр. 94/2015) који можете преузети овде.

Објављена су нова упутства Управе за ветерину која се односе на регистрацију ветеринарских субјеката


Објављена су нова упутства Управе за ветерину која се односе на регистрацију ветеринарских субјеката. Наведена упутства можете преузети овде.

Рад у дане викенда и државног празника - Одсек ветеринарске инспекције за Град Београд


У дане викенда и државног празника пријаве од стране грађанства примаће дежурни ветеринарски инспектор на телефон 011/66-56-015  од 730 до 1530 часова.

Јавни позив за упис у регистар овлашћених обележивача


Министарство пољопривреде и заштите животне средине објављује јавни позив за упис у Регистар овлашћених обележивача. Опширније...

Одлука о висини трошкова за обележавање и евиденцију животиња


Одлуку о висини трошкова за обележавање и евиденцију животиња ("Сл. гласник РС", бр. 115/14) можете преузети овде.

Почетна Вести Вести о догађајима ИНФОРМАЦИЈА О ШИРЕЊУ АФРИЧКЕ КУГЕ СВИЊА У ИСТОЧНОЈ И ЦЕНТРАЛНОЈ ЕВРОПИ

ИНФОРМАЦИЈА О ШИРЕЊУ АФРИЧКЕ КУГЕ СВИЊА У ИСТОЧНОЈ И ЦЕНТРАЛНОЈ ЕВРОПИ

Појава и ширење болести у Европи:

Прва појава АКС  у Европи забележена је 1960. године у Шпанији, Португалији и Сардинији. Искорењена је из Португалије 1993. године, из Шпаније 1995. године, док се на Сардинији редовно појављује. Након појаве болести у Грузији 2007. године, проширила се на подручју Руске Федерације, од југа до севера и северозапада Русије. Од тада, болест се прогресивно шири у правцу Централне и Југоисточне Европе. Тренутно је у Европи болест је забележена у следећим државама: Литванија, Летонија, Пољска, Русија, Украјина, Република Чешка и Румунија. Последњи случај, најближи територији Србије, регистрован је у  северозападном делу Румуније. На мапама су приказани случајеви болести у европским земљама:

Мапа 1: Извор ЕМПРЕС

Мапа 2: Случајеви АКС према подацима ОИЕ

Мере које се спроводе ради спречавања уноса заразне болести на основу правилника који је усаглашен са ЕУ:

1. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управа за ветерину је донела НАРЕДБУ о предузимању мера за спречавање уношења заразне болести Афричке Куге Свиња у Републику Србију, Службени гласник РС, број:40/14 од 11.04.2014 године. У складу са овом Наредбом се спроводи забрана увоза и провоза пошиљака:

1.живих домаћих и дивљих свиња;

2.семена, ембриона и оплођених јајних ћелија пореклом од домаћих и дивљих свиња;

3.меса пореклом од домаћих и дивљих свиња;

4. производа од меса домаћих и дивљих свиња осим, термички третираног у херметички затвореној посуди (конзерви);

5.коже пореклом од домаћих и двивљих свиња;

6.спoредних производа животињског порекла сем термички обрађених на минималној температури од +80 степени целзијуса.

Мере се односе на земље у којима је пријављена појава АКС односно постоји сумња на појаву болести код дивљих и домаћих свиња.

2. Формирана је Стручна групе за праћење кретања, превенцију и контролу заразне болести афричка куга свиња.

3. Образован је тим за доношење одлука за спречавање ширења, праћење кретања, превенцију и контролу заразне болести афричка куга свиња.

Део територије Републике Србије, угрожен од појаве АКС: иако су жаришта болести и даље удаљена од наше земље, постоји реална опасност од ширења болести у погођеним државама, нарочито у пограничном појасу према Румунији.

Због тога је потребно пооштрити ветеринарско-санитарне мере, контролу промета свиња, односно унапредити ниво биосигурности на фармама свиња и примену добрих фармских пракси.

Управа за ветерину је израдила посебна упутства за узгајиваче свиња која ће помоћи у спречавању уношења патогених микроорганизама на фарме свиња (ради преузимања кликните на слику):

biosigurnost

uputstvo odgajivacima

biosigurnost

Опште информације о афричкој куги свиња

Узрочник: АКС је ДНК вирус који спада у род Asfivirusa из породице Asfarviridae и једини је познати ДНК arbovirus који може инфицирати бескичмењакe (крпељи рода Ornithodoros) и кичмењаке(porodica Suidae), није зооноза.

Извори и путеви преношења и ширења: Клинички манифестна болест јавља се само код домаћих свиња и уско је повезана са популацијом европскихдивљих свиња (Sus scrofa ferus). Сталним резервоаром вируса сматрају се афричке дивље свиње, које не оболе али су дуготрајне клицоноше. То су: брадавичаста свиња (Phaccochoerus aerhiopicus), грмуша (Patomochoerus porcus) и велика шумска свиња (Hylochoerus meinertzhageni). Код крпеља се вирус може адаптирати на ткива, па он тако постаје резервоар болести. Није забележен ниједан случај преноса вируса контактом између афричких дивљих и домаћих свиња, зато је вероватно дa се домаће свиње инфицирају убодом крпеља. Домаће свиње, инфициране вирусом АКС шире велике количине вируса за време клиничке болести, а излучивање вируса почиње 24 сата пре првих симптома болести. Вирус се излучује путем слине, исцетка из ока и носа, мокраће, фецеса и секретима гениталних органа. Крв садржи велике количине вируса. Пренос вируса путем аеросола забележен је само код свиња у блиском контакту. Приликом избијања болести свиње се инфицирају контактом са зараженим свињама, контаминираном храном, водом и простирком. Вирус се може ширити на веће удаљености возилима и људима. У спољној средини, вирус може преживети дуг период времена уколико се налази у протеинском медијуму (месо, крв, фецес, коштана срж). Свиње се могу заразити и индиректно контактом преко посредника. Механички преносиоци могу бити инсекти, пацови, али и човек (нестерилни ветеринарски инструменти). Први случај преноса заразе на већу удаљеност у Русији је констатован путем хране за личну потрошњу.

Начин уласка узрочника у организам свиња: Примарно место умножања вируса су тонзиле. Након тога наступа виремија која траје 30 до 50 дана. Вирус се умножава у лимфним чворовима, слезини и коштаној сржи. Долази до лимфопеније, смањеног броја ћелија ретикулума и ендотелних ћелија што доводи до пропустивљости крвних судова и промена на унутарњим органима.

Симптоми: Прво појављивање АКС у земљи или на одређеном подручју обично се манифестује високом смртношћу после кратке фебрилне фазе болести. Свиње постају депресивне, престају да једу и групишу се, а у перакутном облику болести могу угинути пре појаве клиничких симптома болести. Животиње које преживе више од једног дана тешко дишу, тешко се крећу и тетурају, јавља се црвенило коже, нарочитоу подручју абдомена и по екстремитетима. Јављање АКС у стаду обично је повезано са:

•контактом домаћих и дивљих свиња које носе крпеље;
•увођењем нових свиња у стадо;
•храњењем свиња контаминираним помијама које нису добро прокуване;
•кретањем возила и људи.

Болест се јавља код свиња свих старосних категорија. Може бити акутнога, субакутног или хроничног тока. Клинички симптоми јављају се у просеку 5-15 дана након инфекције вирусом АКС. Посебан проблем је немогућност контроле кретања заражених дивљих свиња.

Лечење: Болест се не лечи нити постоји заштита вакцинацијом. Једина мера контроле и ерадикације болести је уклањање оболелих и на болест сумњивих животиња као и животиња из контактних газдинстава и то убијањем у складу са Законом.

 

Zarazne bolesti zivotinja

Bitne informacije

Javne nabavke

Informacije od javnog znacaja

kucni ljubimci

kucni ljubimci

Zarazne bolesti zivotinja

Previous Следећа

informator_o_radu

Valid CSS! Valid XHTML 1.0 Transitional