Правилник о измени правилника о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње


Објављен је Правилник о измени правилника о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње који можете преузети овде.

Правилник о утврђивању Програма мера здравствене заштите животиња за 2017. годину


Објављен је Правилник о утврђивању Програма мера здравствене заштите животиња за 2017. годину који можете преузети овде.

ВАНРЕДНА СЛУЖБЕНА КОНТРОЛА ОБЈЕКТА ЗА КЛАЊЕ МЕСА ПАПКАРА У МАЧВАНСКОМ ОКРУГУ


Републичка ветеринарска инспекција са централног нивоа, је дана  21. 10. 2016. године извршила вандредну службену контролу објекта за клање меса папкара у Мачванском Прњавору у мачванском Управном  округу . Током службене контроле утврђено је да објекат не испуњава опште услове- зидови, подови, плафони и опрема,затечени оштећении неопрани , што је у супротности  са Правилником  о условима хигијене хране („Службени гласник РС“ бр. 73/10). Уочен је и недостатак опреме која је потребна да би  хигијена  процеса производње хране била у складу са прописима  и да би се у објекту произбводила безбедна храна. Опрема у делу пријема животиња, кланични депо,   није изграђена тј.одржавана на такав начин да би се испоштовала добробит животиња, што је у супротности са Законом о добробити животиња („Службени гласник РС“ бр. 41/09) На основу затеченог стања у објекту републичка ветеринарска инспекција је забранила коришћење опреме, алата, простора и просторија, до отклањања недостатака, за које је издато решење и дати рокови у складу са Законом о ветеринарству („Службени гласник РС“ бр. 91/05 и 30/10).

ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР И КОНТРОЛА ОДРЖАВАЊА ВАШАРА У РАШКОЈ


Републичка ветеринарска инспекција рашког Управног округа са седиштем у Краљеву је званичним путем добила пријаву од стране грађана у којој је наведено да ће се у периоду од 05.10.до 15.10. 2016 .год.  у домаћинствима који су у насељу Супње Општинe Рашка обављати делатност клања прасића поводом одржавања вашара у  Рашки . Руководилац групе ветеринарске инспекције за контролу безбедности и квалитета рашког Управног округа , је званичним путем поднела предлог Основном суду у Рашки за наредбу о увиђају у напред наведена домаћинства у складу са чл. 22. став. 4 Закона о инспекцијском надзору а у циљу утврђивања да се ради о нерегистрованим субјектима у складу са чл. 33 истог Закона. Инспекцијски надзор су извршили ветеринарски инспектори из Краљева и Тутина. Инспектори  су на основу наредбе Основног  суду у Рашки ушли у дворишта и након извршених инспекцијских контрола стављено је ван промета као небезбедна храна : укупно 228 кgмеса прасећег и 330 кg прасећег печења. Храна која је искључена из промета  складиштена је  у хладњачи  Т.П.  ,,ИБАР,, Рашка до коначног уништења. У моменту контроле затечено је и  8 прасића која нису била обележена и  стављена  у карантин. У контроли је утврђено да се ради о нерегистрованим субјектима који не поседују решења од МПЗЖС, Управе за ветерину о испуњености општих и посебних услова за обављање делатности клања папкара. Такође су обилажени штандови са храном животињског порекла ( печење, брза храна ) у граду где се одржавао вашар где нису утврђене неусаглашености. У контроли је сачињено 7 записника, донета су 4 решења. Биће упућена обавештења пореској управи и поднесени  захтеви  за покретање прекршајног поступка у складу са чл.57 . став1. Закона о инспекцијском надзору.

УКИНУТЕ ЗАРАЖЕНЕ ЗОНЕ ПРОТИВ НОДУЛАРНОГ ДЕРМАТИТИСА


Управа за ветерину је донела одлуку о укидању заражених и угрожених подручја, односно спровођења ванредних ветеринарско санитарних мера због појаве нодуларног дерматитиса (болести квргаве коже) у Јабланичком, Пиротском, Топличком, Пчињском, Зајечарском и Борском управном округу.Тиме су укинуте и специфичне забране уведене у циљу спречавања ширења, сузбијања и искорењивања ове болести.   У складу са Инструкцијом о поступку доношења решења о престанку мера на зараженим газдинствима, зараженом и угроженом подручју због појаве нодуларног дерматитиса број 323-02-2433/2016-05/7 од 16.08.2016. године, Регионални кризни центри за праћење кретања, превенцију и контролу заразне болести нодуларни дерматитис са седиштем у Нишу и Зајечару обратили су се Националномкризном центру за праћење кретања, превенцију и контролу заразне болести нодуларни дерматитис са седиштем у Управи за ветерину,са предлогом за укидање решења којима су је територије одређених општина проглашене зараженим, односно угроженим подручјима од заразне болести нодуларни дерматитис.

Нови Правилник о квалитету уситњеног меса, полупроизвода од меса и производа од меса


Министарство пољопривреде и заштите животне средине донело је нови Правилник о квалитету уситњеног меса, полупроизвода од меса и производа од меса (“Сл. гласник РС”, бр. 94/2015) који можете преузети овде.

Објављена су нова упутства Управе за ветерину која се односе на регистрацију ветеринарских субјеката


Објављена су нова упутства Управе за ветерину која се односе на регистрацију ветеринарских субјеката. Наведена упутства можете преузети овде.

Рад у дане викенда и државног празника - Одсек ветеринарске инспекције за Град Београд


У дане викенда и државног празника пријаве од стране грађанства примаће дежурни ветеринарски инспектор на телефон 011/66-56-015  од 730 до 1530 часова.

Јавни позив за упис у регистар овлашћених обележивача


Министарство пољопривреде и заштите животне средине објављује јавни позив за упис у Регистар овлашћених обележивача. Опширније...

Одлука о висини трошкова за обележавање и евиденцију животиња


Одлуку о висини трошкова за обележавање и евиденцију животиња ("Сл. гласник РС", бр. 115/14) можете преузети овде.

Почетна Вести Вести о догађајима ПРЕПОРУКЕ О НАЧИНУ ДРЖАЊА КОЊА

ПРЕПОРУКЕ О НАЧИНУ ДРЖАЊА КОЊА

ЗАКОНОДАВНИ ОКВИР

Законом о добробити животиња (''Службени гласник РС'' бр. 41/09) власник, односно држалац животиње одговоран је за живот, здравље и добробит животиње и мора да предузима све неопходне мере како би обезбедио да се животињи не наноси непотребан бол, патња, страх и стрес, односно повреда.

Власник, односно држалац животиње је дужан да:

  • према животињи поступа са пажњом доброг домаћина и да обезбеди услове за држање и негу животиња који одговарају врсти, раси, полу,старости, као и физичким, биолошким и производним специфичностима и особинама у понашању и здравственом стању животиње;

  • благовремено обезбеди помоћ ветеринара ако је животиња оболела, при порођају животиње, као и збрињавање болесне, повређене и изнемогле животиње.

Одговорно власништо подразумева и да је власник, односно држалац животиње дужан да обезбеди:

  • одговарајући и сигуран смештај животиње, као и микроклиматске услове, хигијену, довољно простора, слободу кретања, храну и воду која одговара врсти, раси, полу, старости и физичким, биолошким, производним потребама и потребама у понашању животиње,

  • заштиту животиња од штетног утицаја временских прилика, као и од природних непријатеља,

  • одвојено држање животиња које узнемиравају једна другу или представљају опасност за друге животиње и људе,

  • одвојено држање болесних, повређених и изнемоглих животиња.

Када су у питању радни коњи јасно је прописано да коришћење животиња за рад мора бити примерено врсти, раси, полу,старости и здравственом стању животиња.Болесне, повређене и изнемогле животиње, као и бремените животињепочев од трећине гравидитета, не могу се користити за рад.

САВЕТИ ВЛАСНИЦИМА И ДРЖАОЦИМА КОЊА

Држање и брига о коњима може представљати велико задовољство али треба увек имати у виду да је то такође веома велика и скупа обавеза. Било да се о коњима води брига привремено или стално мора им се обезбедити:

  • одговарајући начин држања и амбијенталне услове

  • одговарајућа исхрана

  • услови у којима може да испољи природно понашање

  • заштитa од бола, патње, повреда и обољења

  • одговарајућа социјализација социјализација

  • редован надзор и контрола.

Начин држања и амбијентални услови

Није потребно да се сви коњи држе затвореним објектима. Поједине тешке расе коња, са дебелом и густом длаком могу да живе напољу али им је потребно обезбедити склониште од ветра, сунца и инсеката. Склоништа могу да буду природна, као што је дрвеће или жива ограда или посебно изграђена.

Ипак, треба имати у виду да коњима са тањом длаком, веома младим, као и веома старим јединкама треба обезбедити посебан смештај, како би се заштитиле од екстремних температура.

Посебан, одвојени смештај такође треба обезбедити оболелим и повређеним животињама.

Смештајни простор

Смештајни простор треба да буде такав да обезбеди сигурност и удобност животињи, несметан прилаз, одговарајућу дренажу и вентилацију.

Објекти и опрема у објектима треба да буду израђени од материјала који није штетан по здравље животиња, да немају оштре рубове или избочине, који могу да проузрокују повреде животиња.

Такође површине треба да буду такве да се могу лако чистити, прати и дезинфиковати.

Подови морају да буду равни, неклизајући и израђени тако да се могу лако дренирати.

Врата бокса би требало да буду ширине од најмање 1.25m. Висина врата би требало да буде таква да омогући коњу да без напора може да гледа околину.

Објекат мора да буде довољне висине, како би се обезбедила одговарајућа вентилација и циркулација ваздуха. Требало би обезбедити најмање 60 до 90 cmизнад ушију коња, који стоји у свом нормалном положају.

Температура, влажност ваздуха , вентилација, концентрација штетних гасова и прашине  морају да буду у греаницама које нису штетне по животиње. За коње је обезбеђивање одговарајуће вентилације од кључног значаја јер су коњи веома осетљиви и уколико је вентилација у објекту лоша, долази до респираторних обољења.

Осветљење

Објекти морају да буду довољно осветљени, природно или вештачки, фиксно или преносно мора да буде такво да омогући животињама да виде околину, као и омогући надзор и контролу животиња у било које доба дана и ноћи.

Простор по животињи

Свакој животињи се мора обезбедити довољно простора у коме може да без тешкоћа легне, устане и да се окрене око своје осе. Зависно од типа коња, препоручује се следеће површине по животињи:

 

коњи

3.65m x 3.65m

велики коњи

3.65m x 4.25m

пони

3.05m x 3.05m

већи пони

3.05m x 3.65m

боскови за ждребљење

4.25m x 4.25m

Групно држање

Коњи се могу држати и у групним шталама али тада треба посебну пажњу обратити на то да се свакој животињи обезбеди довољно простора, као и несметани прилаз храни и води.

Такође, приликом формирања група треба обратити пажњу на агресивне животиње, које се морају одвојити. Кобиле на крају гравидитета, као и кобиле са ждребади треба држати појединачно.

Простирка

Коњима се мора такође обезбедити одговарајуће простирка, како би им се пружила топлина, заштита од повреда и могућност да удобно легну.

Простирка било да је слама, струготина, гума не сме да буде токсична по животиње, мора да буде слободна од влаге и прашине.

Ако се користи гумена подлога, потребно је додати посебну простирку ради абсорбције урина.

Испаша

Површина за испашу по животињи варира зависно од типа траве, конфигурације земљишта, доба године, типа коња и слично. Генерално се по сваком појединачном коњу препоручује око 0,5 до 10 haпаше одговарајућег квалитета уколико се не обезбеђује додатна исхрана.

Мање површине треба обезбедити уколико се коњи држе у затвореним објектима, па се тек повремено пуштају на испашу.

Уколико је тло мокро и блатњаво, важно је сваком коњу обезбедити довољно велику и довољно дренирану површину, на којој може да стоји, легне, да се храни и напаја.

Oграда

Ограда мора бити довољно чврста и довољне висине како коњи не би могли побећи и изграђена и одржавана тако да се спречи могућност повреда.

Висина ограде зависи од типа коња, мада се генерално препоручује висина од  1.25mили приближније:

 

коњи

  1.08-1.38m

пони

  1m - 1.3m

пастуви

  1.38m -1.8m

* по потреби мора обезбедити и дупла ограда, како  би се спречило агресивно понашање

 

Везивање

Када су коњи везани потреба за редовним надзором је најважнија и тада коње треба контролисати на најмање свакихшест сати.

Не треба везивати:

  • коње млађе од две године

  • женке у последњој трећини гравидитета

  • кобиле када су поред пастува

  • пастуве, а ако се то мора учинити, онда само привремено и веома пажљиво

  • болесне  коње

  • старе и слабе коње

Утопљавање

У случајевима ниских температура, коње је препоручљиво прекрити их ћебадима, који ће им помоћи да одрже телесну температуру, а тело суво. Ова препорука важи и за старе коње

Контрола и надзор

Коње на исапаши треба контролисати најмање једном дневно, по потреби и чешће. Коње смештене појединачнио или групно у шталама трба конторолисати најмање два пута дневно.

Свакодневно, пиликом контроле, посебну пажњу би требало усмерити на начин на који животиња хода,стање копита, као и апетит.

Коње треба редовно тимарити, како би се одржала кожа чистом, слободном од паразита

Исхрана

Коњи на природно испаши једу мало али често. Њихова уобичајена храна је трава.

Коњима треба обезбедити влакнасту храну , било да је то трава, сено или заменице за сено.

Храна мора бити прилагођена старости коња, типу коња, тежини, кондицији, здравственом стању , као и намени коња (за рад, вучу, спротски коњи...).

Храна мора да будедоброг квалитета, чиста, свежег мириса, слободна од плесни и прашине.

Количина концентроване хране, као додатка исхрани треба да буде таква да обезбеди довољно енергије и са истом се не сме претерати, пошто може доћи до здравствених проблема, као што су гастроинтерстилани поремећаји и ламинитис.

Дневну количини концентроване хране треба поделити у најмање два оброка.

Коње никада не треба хранити непосредно пре тренинга или рада , пошто то може довести до поремећају у раду дигестивног тракта.

Потребе у исхрани варирају током живота, па тако ждребад, гравидне кобиле и стар коњи треба да се држе на посебном режиму исхране па се у таквим случајевима пропоручује консултовање ветеринара.

Напајање

Коњима се мора обезбедити одговарајућа количина чисте и питке воде.

Појилице треба да буду конструисане тако се се спрече повреде животиње, фиксиране како се вода не би просула и постављене на висини, која омогућасва коњима несметан приступ.

Појилице, уколико нису аутоматске морају се често проверавати и вода по потреби додавати.

Коњима треба релативно велика количина воде дневно, што варира од животиње до животиње али просечно износи 25 до 50 литара за просечног одраслог коња (око 5 литара на 100 кг телесне масе).

Количину воде треба повећати током топлих летњих дана, као и након тренинга или рада.

Социјализација животиња

Коњи су веома социјалне животиње и природно живе у групама.Такође им прија и друштво људи.

Када се формирају групе коња, треба предузети све мере да се на најмању могућу меру смањи ризик од међусобних борби и стреса, што се може десити посебно када се коњи групишу по први пут. Ризик од овога се може смањити обезбеђивањем већег простора или стављањем новопридошлог коња у посебно ограђен простор близу постојеће групе ради постепеног навикавања.

Агресивне јединке треба држати одвојено, пастуве,  кобиле пред партус и кобиле са ждребадима.

Брига о старим и болесним коњима

Старе коње треба посебно надзирати и обезбедити редовне прегледе и контроле од стране ветеринара.

 

Zarazne bolesti zivotinja

Bitne informacije

Javne nabavke

Informacije od javnog znacaja

kucni ljubimci

kucni ljubimci

Zarazne bolesti zivotinja

Previous Следећа

informator_o_radu

Valid CSS! Valid XHTML 1.0 Transitional